5 PITANJA: Aleksandar Đuričić Ash

Aleksandar Đuričić Ash je pre nekoliko dana predstavio svoj novi roman "Rekvijem za Adama" koji do sada nailazi na same pohvale. To je bio sasvim dovoljan razlog da porazgovaramo sa Aleksandrom i saznamo nešto više kako o njemu tako i o njegovom novom romanu. Recenziju romana "Rekvijem za Adama ćete uskoro moći pročitati na blogu, a to tada otkrijte šta je imao da kaže za novu rubriku "5 pitanja".

1. Tvoj drugi po redu roman "Rekvijem za Adama" je pre nekoliko dana izašao u prodaju. Da li već dobijaš neke reakcije od čitaoca?
- Dobijam pretnje. Prete da će me ubiti zato što sam im poremetio bioritam. Ne mogu da ostave knjigu po celu noć. Odlaze neispavani na posao. Zapostavljaju obaveze, decu i partnere. Evo, dok pišem odgovor na ovo pitanje, stiže mi poruka od čitateljke. Kaže, dete je napravilo štetu dok je ona čitala knjigu. Ja sam kriv. Zanela se. Ako izuzmemo te pretnje, reakcije su za sada pozitivne, mada bih ja voleo da čujem i neku konstruktivnu kritiku.

2. Koliko je trajao rad na romanu i samo pisanje. Veliki je "razmak" između "Rekvijem za Adama" i tvog prvog romana "Surf na crvenom talasu"?
- Večno, čini mi se. Pauza je velika, ali nisam sedeo skrštenih ruku posle “Surfa”. Napisao sam dramu, “Marlon Monro” i za nju dobio nagradu na konkursu “Slobodan Stojanović”. Imao sam dve premijere u pozorištu, u Ateljeu 212 sa “Marlon Monro” i UK Vuk sa “Civilizacijom”. Objavljeno mi je desetak pripovedaka u zemlji i inostranstvu. Pisao sam za televiziju. U međuvremenu sam diplomirao na fakultetu, promenio osam stanova, šest poslova i dve države... Sve to vreme sam pisao “Rekvijem za Adama”. Nosio sam tu priču svuda sa sobom, pet godina! Osećao sam se kao Georgina iz “Radovana III” koja je 5 godina bila u drugom stanju.

3. Roman ima dosta likova, koji je tebi prirastao srcu i zbog čega?
- To je kao da roditelje pitate koje dete najviše vole. Sve ih volim i ponekad mi dođe da ih sve pobijem. Glavne likove do kraja priče potpuno iscedim i sa njima stvorim jaku emotivnu vezu. Sa sporednim likovima mi je mnogo lakše, zato što oni ostavljaju prostor za igru, za maštanje, za preterivanje. Oni su prostor za zaljubljivanje, jer za zaljubljivanje je potrebna doza nepoznavanja. Na primer, naročito mi je drag lik jedne lude babe, emotivno labilne dive, Vere Drejer. O njoj i njenoj ćoravoj mački bih mogao da napišem ceo roman.

4. Ko bi po tebi obavezno trebao da pročita tvoj roman, da li si tokom pisanja imao neku ciljnu grupu u vidu?
- Nema ciljne grupe u ozbiljnom bavljenju književnošću. Koja je ciljna grupa romana “Zločin i kazna” ili „Na Drini ćuprija“? Pisanje nije marketing, ja ne pišem reklame. Ja stvaram svetove i uspevam u tome jedino ako u tim svetovima ima mesta za svakog... Ko ume da ih pročita.

5. Šta bi čitaoci tvog dela trebali da znaju o Aleksandru Đuričiću Ešu? Opiši nam se u nekoliko rečenica.
- Trebalo bi da znaju da im neću podilaziti i da mi ne pada na pamet da pišem romane i trošim svoje vreme samo da bi se neko osećao bolje. Za to služe prijatelji, a ne pisci. Ne mislim da je zadatak umetnosti da nam stavlja ružičaste naočare, da nas uspavljuje dok napolju padaju bombe. Zadatak umetnosti je da provocira. To je i moj zadatak kao pisca.

Sve o romanu i kako ga naručiti ---> www.ash.rs

Recenzija: Pamela Redmond Satran - "Mlađa"

Biću iskren, jedini razlog zbog kojeg sam naručio ovu knjigu je tv serija koja je snimljena po ovoj knjizi. Znam da to nije baš dobro, i da film ili serija nikada ne može zameniti pisanu reč, što se potvrdilo i u ovom slučaju. Pamela Redmon Satran u romanu "Mlađa" (org. "Younger") stvorila je realnu priču koju žena prolazi nakon što svi "zaborave" na nju. 

Šta kažete da imate priliku da se vratite u svoje dvadesete, a da pritom zadržite mudrost i iskustvo koje ste u međuvremenu stekli?

Lajzi je veoma potreban novi početak. Kćerka joj je odrasla, a muž... pa on je napušta zbog druge. Vreme je da se Lajza vrati životu kog se odrekla zbog porodice - inspirativnom poslu i zabavi s prijateljima. Postoji samo jedan problem: čini se da su ostali zaboravili da pritisnu pauzu kad i ona, jer niko ne želi da zaposli samohranu majku koja je poslednji put radila pre petnaest godina.

Međutim, kada mladolikoj Lajzi priđe zgodni Džoš, verujući da je ona u dvadesetim kao i on, Lajzina drugarica Megi dolazi na sjajnu ideju - jednostavno se treba pretvarati da je tako. Uz malo Meginog doterivanja, Lajza ponovo postaje mlada ambiciozna devojka i bez problema dobija posao koji želi. Džoš se sve viđe zaljubljuje u nju, jer nijedna devojka njegovih godina nije tako kul, i pred njom se odjednom otvaraju mogućnosti da nadoknadi sve propušteno - i mnogo više od toga. Samo jedna od tih mogućnosti je da će biti uhvaćena u laži...

Veoma zabavna knjiga koja dosta drži pažnju, bar se činilo u mom slučaju. Ja sam već imao dodatno formirane likove gledajući seriju "Younger" (TV Land). Iako je knjiga izdata 2005. godine dosta toga se može još "primeniti" i nakon 10 godina, ako ne i sve.

Ne verujem u podelu knjiga, da neke knjige čitaju samo žene, dok su druge namenjene za muškarce. Iako je ovaj roman namenjen ženskoj populaciji, muški rod i te kako može da pronađe po koji koristan savet i pronađe se u redovima koje sjajno ispisuje Pamela Redmond Satran.

Mogu se pronaći i neke nelogičnosti u knjizi, oko Lajzinog zaposlenja, oko lažiranja godina, oko njenog rada u firmi, ali ako kroz prste pogledaju te sitnice, dobije se jedan zanimljiv, topao, što da ne i romantičan roman koji je vredan pažnje.

OCENA: 4 / 5

Predstavljamo: Urban reads (+ osvoji knjigu)

Izdavačka kuća "Urban reads" polako ali sigurno okuplja armiju svojih čitalaca. Ponuda njihovih naslova svakim mesecom je sve veća, a teme romana potpuno realno opisuju živote mladih u kojima svako može da se prepozna. To je bio dovoljno dobar razlog da popričamo sa Jasminom Marković Karović, direktorkom "Urban reads-a". Popričali smo sa njom o tome kako je izdavačka kuća nastala, kako biraju svoje naslova, i šta to za njih znači "Different is OK"?

Sa kojom idejom je nastala izdavačka kuća "Urban Reads"?
- Urban Reads je osnovan s idejom da mlada publika dobije priliku da čita savremenu i fantastičnu fikciju koja se nalazi na vrhovima svetskih lista najprodavanijih naslova. Isprva nismo bili sigurni da li da se tako striktno profilišemo, ali tržište je pokazalo da interesovanje itekako postoji. Iako nisu postojale naznake da mladi vole da čitaju, ispostavilo se da je samo bilo potrebno prodrmati taj deo tržišta i ponuditi im iste one naslove u kojima uživaju njihovi vršnjaci širom sveta. 

Kojim principom birate naslove koji će se naći u ponudi vaše izdavačke kuće?
- Što se tiče omladinske fantastike (tu najpre mislim na distopiju), tu pratimo popularnost naslova i gledamo da biramo knjige koje su filmovane. Igrom slučaja, to su uglavnom trilogije, i sumnjamo da će se to u narednih godinu-dve menjati. Kada je u pitanju savremena omladinska književnost, nije nam cilj da naslovi budu samo bestseleri, trudimo se da izaberemo realne teme koje su aktuelne u životu jednog prosečnog tinejdžera, a koje mu možda mogu pomoći u sticanju pouzdanja ili odgovoriti na neka od pitanja koja ga muče. Tu svakako prednjače romani Džona Grina, koji na nesvakidašnji način i sa dozom specifičnog humora opisuju živote mladih u kojima apsolutno svaki tinejdžer može da se prepozna. 

Odnedavno kod vas postoji novi slogan "Different is OK", šta za vas znači drugačije?
- Slogan koji prati ediciju savremene omladinske književnosti je uveden nakon što smo primili mejl u kome se jedan naš čitalac čudi zašto izdajemo knjigu u kojoj je jedan od protagonista gej. Priznajem da sam bila iznenađena tim neprijatnim mejlom koji sam dobila, pre svega zašto što sam bila uverena da mlađe, globalizacijom zahvaćene generacije uopšte nemaju tu vrstu predrasuda. Otuda ideja da različitost, ukoliko ona ne nanosi štetu okolini, nije nešto čega se treba stideti. Želimo da podstaknemo mlade da u tome što su drugačiji pronađu nešto pozitivno i koračaju kroz svoju mladost uzdignute glave.  

Izdavačka kuća postoji od 2013. godine, i do sada je stekla veliki broj poštovaoca i pratioca u prevodu čitaoca. Koliko oni imaju ulogu u svemu tome čime se bavi izdavačka kuća?
- Kao i u svakoj drugoj industriji, mi postojimo isključivo zahvaljujući zadovoljstvu naših čitalaca. Trudimo se da osluškujemo njihove želje, da im prevodimo knjige za koje pokažu interesovanje, ali i da što češće ostvarujemo živ kontakt s njima – koji svoj vrhunac dostiže na Sajmu knjiga. Praktično ne postoje mejl ili FB poruka na koje nije odgovoreno u najkraćem mogućem roku – Urban Reads je njihovo ogledalo, kao što su i oni naše. Osim toga, ljubav koju mi gajimo prema njima, a koja je vidno uzvraćena, ne može se odglumiti.

Za predstojeći sajam knjiga, kao sastavni deo vašeg kataloga naći se i jedan sažet poučni deo kojima će mnogim mladim ljudima pomoći. Možete li nam nešto detaljnije reći o tome?
- Imajući u vidu da većina naših naslova prati likove koji se bore protiv nametnutih stereotipa okoline, bilo da su homoseksualci, neshvaćeni štreberi ili depresivci, odlučili smo da se dublje pozabavimo različitostima i borbom sa sobom i sa okolinom, te smo za Sajam knjiga pripremili Priručnik za mlade u kome smo, uz saradnju renomiranih stručnjaka iz oblasti, pobrojali najčešća pitanja koja muče mlade osobe koje nailaze na neshvatanje okoline. Potrudili smo se da i pitanja i odgovori budu što jednostavniji, i pruže informaciju koja im je preko potrebna: da pomoć postoji, da je besplatna i da nisu sami, bilo da je reč o borbi s crnim mislima, gubitku voljene osobe, spoznavanju privlačnosti prema istom polu, razmišljanjima o samoubistvu, odbacivanju okoline, itd. Mi volimo da mislimo da se naše poslanje proteže i na neke druge sfere, ne samo na izdavaštvo, te se trudimo da naš rad bude i društveno koristan. Ponekad nije lako biti mlad, a mi smo tu da pomognemo kad ustreba i odgovorimo na najčešće postavljana pitanja.

Šta se novo krčka u kuhinji "Urban reads-a", kojim delima možemo da se nadamo do kraja godine?
- Na policama knjižara do kraja godine naći će se drugi deo trilogije Uspon Crvenog – Sin Zlatnoga, prvi deo tetralogije Crvena Kraljica, prvi deo trilogije Peti talas, kao i preostale knjige Džona Grina: Obilje Katarina, Vil Grejson Vil Grejson i Vejte, snegovi.

OSVOJI KNJIGU!

Izdavačka kuća "Urban reads" poklanja primerak knjige Dženedi Neslon - "Daću ti sunce". Da bi mogli da učestvujete u ovoj nagradnoj igri potrebno je:
1. Podeliti ovaj link na jednoj od društvenih mreža
2. U komentar na blogu da napišete "Šta za vas znači biti drugačiji"?

UPDATE: Knjigu je osvojio Mihajlo Vasiljević. Čestitamo!

INTERVJU: Tamara Kučan

Verni poštovaci lika i dela mlade spisateljice Tamare Kučan ovih dana imaju razlog za slavlje jer je objavljen datum izlaska novog Tamarinog čeda "Oduvek" -  u pitanju je 13. oktobar. To je bio dovoljan razlog da popričamo sa Tamarom o njenom novom romanu za koji kaže da čitaoce očekuje mnogo suza ali i smeha. Šta je tema romana, kako se odlučila da napiše nastavak trilogije ali i koga je izabrala između Jane i Stevana pročitajte u nastavku.

Roman "Oduvek" samo što nije ugledao svetlost dana. U kom trenutku si odlučila da to upravo bude nastavak već sada čuvene trilogije o Jani i Stevanu?

Prelomila sam na prošlogodišnjem sajmu knjiga, kada sam se susrela sa ljudima koji godinama čekaju nastavak trilogije. Sedela sam sa nekoliko čitateljki i shvatila da puna dva sata pričamo o Jani Petrov, književnoj junakinji, kao da je naša najbliža prijateljica. Dugo sam bežala od pisanja romana Oduvek, iako sam gorela od želje da ga napišem. Ali… Kao što rekoh u jednom svom romanu: ,,Svaki beg je vraćanje onom od čega bežiš.”

Kojom temom se roman "Oduvek" bavi?

Mislim da je ovom romanu teško odrediti temu. Naizgled, glavna tema je ljubav. Tačnije, grešna ljubav. Postoji li uopšte grešna ljubav ili nam se greh učinjen iz/zbog ljubavi ne beleži? Pored toga, pozabavila sam se uticajem porodice na emotivni razvoj individue. Koliko neke stvari nosimo iz kuće, zašto često ponavljamo greške koje su naši roditelji pravili, koliko to može da utiče na naš izbor partnera, na porodicu-zajednicu koju zasnivamo…

Tvoji čitaoci su se jako vezali za likove Jane i Stevana. Da li si se u nekom trenutku uplašila da li ćeš ispuniti njihova očekivanja, budući da su na ponovni susret tvojih junaka dosta čekali?

Ne. Zaista, ne. Nikada ne pišem pod pritiskom, sa opterećenjem, sa strahovima. Radnja romana Oduvek je bila unapred smišljena, godinama je smišljam… Dosta toga se promenilo u procesu pisanja, dosta toga je ubačeno… Kada te priča proguta, nema mesta strahu.

Šta čitaoci mogu da očekuju od romana "Oduvek". Da li će se na neki način razlikovati od tvoji ostalih romana?

Roman Oduvek jeste nastavak trilogije, ali napisan je tako da se može zasebno čitati. Takođe, lepa vest za one koji vole Peščani sat, jeste Sara koja je jedna od junakinja romana Oduvek. Ostala sam verna svom stilu pisanja, trudila sam se da što realističnije dočaram ludila svojih junaka, njihova stanja, njihove sreće i nesreće. Ono što roman Oduvek razlikuje od ostalih jeste nikad  brža i napetija radnja sa dosta obrta. Dakle, mogu da očekuju preznojavanje, tahikardiju, nervne slomove, mnogo suza ali i mnogo smeha.

Foto: Miomir Milić - sa fotografisanja za korice romana

Za kraj malo drugačije pitanje. Kada bi morala da biraš, Jana ili Stevan. Koga bi izabrala i zbog čega?

Jana i Stevan žive osam dugih godina. Njihova ljubav bila je turbulentna, luda, gorda, velika, tužna, lepa, očajna, destruktivna… Ali, na kraju balade, ipak konstruktivna. Otuda rečenica – u nekim ljudima zauvek ostaneš. Ako izaberem Janu, svakako sam izabrala Stevana. Ako izaberem Stevana, svakako sam izabrala Janu. Verujem da smo  skup svih koje smo voleli. Zato, u njihovom slučaju ili  ne postoji.

MOJA PREPORUKA: Vesna Zakonović Arežina

U rubrici "Moja preporuka", novinarka, spisateljica, DJ&radio host Vesna Zakonović Arežina za čitaoce bloga "Knjiga je knjiga" otkriva svojih pet knjiga koje toplo preporučuje. Budući da je i sama autor tri veoma čitana romana "Ide macan oko tebe", "(Ne) verujem u ljubav" "Mama ipak zna najbolje", jedna od tih knjiga se takođe našla u njenoj preporuci. Vesna je inače veliki kolekcionar biografija poznatih, naročito iz muzičkog sveta, što se svakako može primetiti po njenom izboru.

1. Robbie Williams biografija, Emily Herbert

Veliki sam fan ovog muzičara, imam nekoliko knjiga o njegovom životu i karijeri, ali ovo izdanje mi se čini najpotpunije. Počeci sa "Take That", solo karijera, svetska slava, USA priča, i on, kao večiti tinejdžer. Harizmatičan a i dalje nesiguran, euforičan, depresivan, obožavan a uvek nekako nesiguran. Strahovi i dirljiva priznanja, ljubav, seks, droga, usamljenost, tron. King u svakom smislu. Ovu knjigu nisam uspela da pronadjem u Srbiji, stigla je iz Hrvatske.

2. Toma Zdravković 68 neispričanih priča, Dejan Ćirić
Toma je institucija, ali moram da priznam da nisam od onih koji bi njegove pesme naručivali u kafani. Odnosno, nisam bila jedna od tih. Posle ove knjige, i pojedinih priča koje su sa svetom podelili ljudi sa kojima je  Toma Zdravković putovao, pevao, sarađivao, živeo, upoznala sam i zavolela ovog, kako ga je autor Dejan Ćirić nazvao " čoveka, umetnika, boema, kavaljera, heroja, lutalice, ljubavnika, kockara, deteta, gospodina, pevača, pesnika i nesrećnika". Jednostavno, to je Toma. Sada svaki njegov hit doživljavam potpuno drugačije.

3. Smrt je neprovjerena glasina, Emir Kusturica
Odrastanje u Sarajevu, njegov doživljaj ratnih strahota, tumačenje različitih ideologija, stapanje vera, i pre svega pronalaženje odgovora u besmislu verskog sukoba... Jednostavno, Kusturica! Njegovo tumačenje Andrića, kao objašnjenje za sve što decenijama potresa ovaj deo Balkana ovu knjigu čini zaista velikom i meni jako dragom.






 4. Fajront u Sarajevu, dr. Nele Karajlić
Život, rat i mir iz prve ruke. Smrt koja napada i odgovori koji joj ne dozvoljavaju da pobedi. Nele je idol mog detinjstva, vrlo lično sam doživela i njegovu životnu priču.

 5. Mama ipak zna najbolje, Vesna Zakonović Arežina
Moja treća knjiga "Mama ipak zna najbolje", knjiga koja govori o odrastanju, o postavljanju prioriteta, o istinskoj sreći koja dolazi iz porodice. To nije samo knjiga za mame! Nekome je lektira, nekome uputstvo a nekome najdraža uspomena. Ovo je knjiga koju i tate vole, jer bez super tate ne postoji ni super mama. Od srca je svima preporučujem, da širimo ljubav, najjaču emociju koja pokreće svet.

RECENZIJA: Gijom Muso - "Ako sutra ne postoji"

Sa romanima Gijoma Musoa sreo sam se pre nekoliko godina, kada sam nakon dosta pohvala njegovog rada odlučio da naručim roman koji ga je nekako i proslavio “Zato što te volim”. Već nakon nekoliko pročitanih strana potpuno sam se zaljubio u njegov način pisanja. Znao sam da moram pročitati sve što je dostupno od njega. Na moju sreću a verujem i na sreću mnogih drugih koji takođe vole dela ovog pretalentovanog francuskog pisca, izdavačka kuća “Vulkan” objavljuje redovno sve njegove romane.

Verujem da nisam jedini koji je negde na samom početku čitanja romana “Ako sutra ne postoji”  (org. Demain) pomislio da će se radnja odvijati kao što je bilo u filmovima „Kuća na jezeru“ (org. The lake house) ili „Vremeplov“ (org. Time machine), ali kako su stranice odmicale, ponovo sam se uverio da je Muso kralj svog zanata i uspeo je da me demantuje. Ali svakako jedina povezanost sa filmovima koje sam naveo je činjenica da od subine i onoga što ti je zapisano ne možeš da pobegneš.

Metju Šapiro je profesor filozofije na Kembridžu, on je još uvek je pod utiskom od stravične saobraćajne nesreće u kojoj je poginula njegova supruga Kejt, od tog trenutka on se u potpuno posvećuje svojoj četvorogodišnjoj kćerkici Emili. Jednom prilikom kupuje polovni lap – top nesvestan da će mu upravo on promeniti život.  Savim slučajno preko mejla stupa u kontakt sa Emom bivšom vlasnicom lap-topa. Posle zanimljivog dopisivanja, Metju odluči da je pozove na večeru. Dogovore datum i vreme sastanka, oboje se pojave u dogovoreno vreme u restoranu ali ipak se ne sreću. Razlog je „jednostavan“ oni ne žive u istim godinama. Ema je u 2010. godini dok se Metju nalazi u 2011. godini, a jedini način da stupe u kontakt jedno sa drugim je sada već čuveni lap-top koji je Metju kupio a koji je „bio“ u Eminom vlasništvu.

Ova jedinstvena situacija nateraće ih da poveruju u nešto što do sada nisu verovali da je moguće. U jednom trenutku on shvata da mu je pružena mogućnost da spreči nesreću svoje supruge, jer Ema „živi“ u 2010. godini i može na bilo koji način da spreči nesreću u kojoj je njegova voljena supruga izgubila život.

Ovo što mi se posebno sviđa u Musovim knjigama je činjenica da glavne junakinje nisu tipične devojke koje bi se povukle na prvoj prepreci i odustale od svog sna. Ema svakako nije takva, ona je čak u jednom trenutku odlučila da ne pomogne Metjuovoj ženi i tako pustiti je da umre, jer želi da ima srećnu porodicu kakvu imaju Metju i Kejt. Ali ubrzo shvata da situacija uopšte uopšte nije onakva kakvu je Metju predstavio, zbog čega se upušta u istraživanje i otkriva saznanja koje su joj sledila krv.

Koliko zaista možemo da znamo o osobi koju volimo? Kako da budemo sigurni da je ta osoba upravo onakva za kakvom se predstavlja? Ovaj roman i te kako odgovara na ovakva pitanja i daje do znanja da od onoga što ti je zapisano „tamo negde“ ne možeš da pobegneš iako pokušaš da učiniš nešto.

„Ako sutra ne postoji“ je još jedan u nizu pravih malih remek dela koja su izašla iz pera Gijoma Musoa, svakako malo beži od njegovih „Zato što te volim“, „Samo budi ovde“ i „Kako bih bez tebe“, ali velika preporuka za sve ljubitelje dobre i neizvesne knjige!

OCENA: 5 / 5