RECENZIJA: Kristina Kija Kockar - "Moj potpis"

Da li mi je u životu trebalo da pročitam knjigu Kristine Kije Kockar - pa baš i nije, ali toliko negativnog konteksta oko njenog izdavanja nateralo me je da nabavim svoj primerak i da je pročitam. 

U razgovoru sa ljudima koji su pratili "Šou" u kojem je učestovala rekoše da su to sve znali  bez da su čitali knjigu, dakle onda je ona svoje iskustvo tokom takmičenja zabeležila u ovoj knjizi. Budući da nisam bio upućen u trio fantastiko oko muža i ljubavnice za mene je ovo bila potpuno nova priča. 

Izdavač: Indmedia, 2018.

Kada sam ugasila lampu, u meni je odjeknula misao: Ti želiš da živiš kao u filmu. To su  njegove reči, nisu moje. To su reči koje sam toliko puta čula, reči koje mi nisu zvučale istinito, reči koje nisu opisivale pravu istinu... Nisam volela te reči, jer ih je on izgovarao kad god je hteo da me uveri da previše želim od života, od sebe i od sopstvenih snova.

Ja sam Kija. I ja živim u filmu. Još uvek ne znam koji je žanr, ali i dan danas verujem u srećan kraj. Rešila sam da stavim tačku na jednu priču u mom životu tako što će moja reč biti poslednja.

Moja reč. Moja istina. Moj potpis. 

UTISCI:

Ne razumem čemu toliko negativnih komentara oko izdavanja ove knjige. "Šou" kako ga sama  autorka naziva u knjizi je doprineo tolikoj odbojnosti prema njenom prvom čedu. Svakako  mislim da nije bilo potrebno paliti knjigu na Sajmu, ne samo njenu knjigu, nego treba postojati poštovanje prema pisanoj reči. 

Kristina je imala sreću u životu da ima majku koja je savremena i koja ju je pustila da živi svoj život i da se bori za svoje snove, to se svakako i odrazilo kroz njenu borbenost kroz život, barem se tako čini prema knjizi "Moj potpis". 

Sviđa mi se što ni u jednom trenutku nije spomenula ime bivšeg muža i njegove ljubavnice  već ih je tako i nazivala Bivši muž i Ljubavnica, možda i da bi izbegla tužbu, ali ništa loše  nije napisala da bi istu dobila. Samo iznela stavke sa kojima su gledaoci "Šoa" već bili upoznati. 

ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:

U knjizi je puno puta u prvi plan stavljeno kako je Kristina sve radila, borila se, organizovala glasanje za takmičenje bivšeg muža, radila, putovala, više zarađivala. Zasmetilo mi je taj "Ja, ja i samo ja" momenat u knjizi, ali valjda to tako ide kada pišeš o svom životu i želiš da se predstaviš u najboljem svetlu. 

KORICE:

Nisam baš oduševljen kada na koricama vidi autora knjige. Ovde je koliko toliko opravdano jer je reč o njenom životu, a i rekao bih da bi se knjiga više prodala. Svakako to ne menja mišljenje. Moglo je to mnogo bolje. 

OMILJENI DEO:

"Neke razlike su nepremostive i zato nemojte trošiti sebe na ljude koji nikada neće osećati život kao što ga osećate vi. Duboko verujem da na ovom svetu postoji bar jedna osoba čije srce kuva u istom ritmu kao vaše."

OPŠTI UTISAK:

Utisak najviše kvari to što je knjiga loše napisana. Mislim da sam čak negde i pročitao da je žurila sa pisanjem da bi knjiga stigla sa Sajam, i zbog toga su se provukle greške. Ne gramatičke, već su se pojedine situacije i rečenice ponavljale i to baš kvari utisak pri čitanju. 

OCENA: 3 / 5

RECENZIJA: Simonida Milojković - "Žena"

Kada sam pogledao spisak knjiga koje je Simonida Milojković napisala shvatio sam da sam ih pročitao skoro sve. Ne vidim razlog da roman "Žena" ne bude na spisku pročitanih. Ova knjiga je miljana ispred "Grabljivice", a nekih 10tak mesta iznad "Ljubav u doba kokaina".

Imam utisak da bi se ova priča mnogo bolje plasirala da ne stoji Simonidino ime na koricama.  Po komentarima vidim da ljudi nisu baš naklonjeni njenim knjigama, iako su sve imali enormne  tiraže. Ali ne može se svima ugoditi, zar ne?

Izdavač: Laguna, 2016.

Spustila sam novih 50 evra na gomilu. Tri puta sam prebrojala: 5.550 evra. Još malo pa ću  skupiti čitavih 7.000. Novac koji će mi promeniti život. Novac kojim ću kupiti sreću.

Kada je shvatila da ni za čim toliko ne žudi koliko za tim da se ostvari kao žena, Goca je brzo savladala prvi stepenik na putu ka ostvarenju sna: iz Valjeva je preko autobuskog praga  zakoračila na beogradske pločnike i s torbicom u ruci i nešto para otpočela nov život.

Kada ju je noćni posao spojio s Draganom, poverovala je da je napokon našla onog pravog –  muškarca koji ume da voli. Stekla je utočište: ispraćala je svog čoveka doručkom, dočekivala  ga ručkom, ulepšavala se za njega, plaćala mu dugove. Sve dok stvarnost nije razrušila sve što je stvorila gradeći sebe kao ženu i suočila je sa rizikom da drama njene mladosti nikada neće biti razrešena.

Goca nije jedina žena koja je zbog ljubavi bila spremna da odustane od svojih snova, ali  njena posebnost je toliko nesvakidašnja da će žrtva koju će morati da podnese biti preteška – čak i za jednu ženu.

UTISCI:

Simonidina "Žena" se čita jako pitko i brzo, to je ono što mi se sviđa kod njenog pisanja.  Baš kao i prve njene knjige, za dva dana (ili manje) roman je pročitan, jer vas uvek vuče da pročitate još poneku stranicu.  

Sama priča po sebi ima dovoljno dovoljno je "šokantna" za naše društvo. Priča je o transrodnoj osobi koja operacijom želi da promeni svoj život. Autorka je predstavila sadašnju Gocu i sve što joj se dešava, ali kako ide tok knjige upoznajemo i Josipa i sve njegove muke koje je morao da prolazi jer se rodio u pogrešnom telu. 

Život nije nimalo lak, a u ovoj knjizi je posebno naglašeno da ne ide sve kako smo planirali.  Da uvek jedna sitnica može da nam pokvari planove. Na koricama piše "Istinita priča", ali nigde se navodi neka posebna priča o tome kako je autorka došla do same priče, mislim da bi taj deo bio zanimljiv čitaocima, ili barem meni.  

Posebno mi se dopada, jedna rečenica koju sam pročitao kada sam istraživao o ovom romanu, sa  kojom se potpuno slažem, a to je: "Glavna junakinja se ne bori samo za ljubav, ona se bori za život".

ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:

Previše korišćenje vulgarnih reči smanjuju utisak o napisanoj situaciji. Pogotovo ako se u pisanom delu pominju deca. Moglo je to mnogo "lakše" da se napiše, pa bi utisak bio bolji. Opšte je poznata stvar da se u srpskoj književnosti i kinematografiji koriste vulgarne reči, ali sve to može u granici normale. 

KORICE:

Za razliku od ostalih njenih romana, moram priznati da mi se korice "Žene" najviše dopadaju.  Svedeno, jasno oslikavaju priču koja se dešava između korica. Sve pozhvale za autora - Nevenu Mišković.

OMILJENI DEO:

Moram priznati da sam u knjizi našao više rečinica koje su mi ostale u sećanju, izdvojiću  jednu koju slobodno mogu da podvučem crvenim markerom i predstaviti je kao životni moto. 

"Svi bi seks za jednu noć, ili povremeno, bez obaveza...Pa, kad je to ljubav postala obaveza?! Pa zar nije nešto najlepše na svetu voleti i biti voljen? Topiti se od sreće u nečijem zagrljaju..."

OPŠTI UTISAK:

Krajnji utisak se može opisati "Kako sam se nadala, dobro sam se udala". Nisam puno očekivao od priče, ali me je kupila već nakon nekoliko pročitanih poglavlja. Da li bih se ponovo vratio ovoj priči, zamislio bih se. Svakako pohvala Simonidi na izabranoj temi i mudima da se upusti u ovu pustolovinu.

OCENA: 4 / 5

RECENZIJA: Lisa Klejpas - "Na božićno jutro"

Na samom početku, iskoristio bih priliku i pravoslavnim vernicima poručio - Hristos se rodi. Srećan Božić. Knjigu za čiju sam se recenziju odlučio čuvao sam baš za ovu božićnu priliku. U pitanju je knjiga Lise Klejpas pod nazivom „Na božićno jutro“.

Po prvi put se susrećem sa Lisinim delima, a kako sam video tokom istraživanja ona je autorka brojnih istorijskih ljubanih romana. Ovo izdanje ispred vas je od „Mozaik knjige“ iz Hrvatske, koja je prevela još nekoliko njenih romana. U Srbiji je do sada preveden samo jedan njen roman, u pitanju je „Na krilima leptira“ u Vulkan izdavaštvu. 

Izdavač: Mozaik knjiga, 2015.

Rafe Bowman upravo je stigao iz Amerike kako bi se upoznao s Natalie, vrlo uglađenom i lijepom kćeri ledi i lorda Blandforda. Njegova klasična ljepota i isklesano tijelo nesumnjivo bi se dojmili te dvorske dame da nije njegovih šokantnih američkih navika i lošeg glasa koji ga prati. Rafe shvati da će prije negoli joj uopće počne udvarati, prvo morati naučiti pravila londonskog društva.

Međutim, čarolija Božića katkad djeluje posve neočekivano pa može i cinika pretvoriti u romantika te razbuktati strast čak i u najplahijim srcima. A kad se četiri prijateljice okušaju u spajanju osamljenih srdaca, nitko ne zna kako će to završiti…

UTISCI:

Moram priznati da nisam ljubitelj istorijskih romana. Ali budući da su praznici u toku, a praznični je i naslov, dao sam priliku ovo knjizi. Ako me pitate da li sam se pokajao, u jednu ruku jesam dok u drugu nisam.

Sama priča ima klasični ljubavni zaplet, on buntovnik i ženskaroš, ona siromašna rođaka i pratilja devojka sa kojom se buntovnik treba oženiti. Kompletna priča počinje jednim poljupcem koji je trebao samo da uznemiri Hanu (glavnu junakinju), ali eto desilo se praznično čudo, pa od tog trenutka Raf (glavni junak) nije mogao da izbaci Hanu iz glave. Zvuči vam poznato?

Ono što mi se sviđa jeste činjenica da Hana u romanu nije predstavljena kao vrhunska lepotica bez mane, čak je u par prilika rečeno da je Natalie, njena bogata rođaka po mnogo čemu bolja od nje, naravno, kada je u pitanju fizički izgled. 

Zaplet priče i razrada samog romana je čista opuštancija, u ovom delu se nisam pokajao što sam pročitao knjigu, jer opušta, vreme brže prolazi i ne razmišljane ni o čemu, sem o ljubavi, ljubavi i ljubavi. 

ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:

U romanu „Na božićno jutro“ koji se  plasira kao ljubavni roman, a ja sam više za to da se plasira kao lepa praznična, topla božićna priča, ima dosta opisa seksualnog odnosa. Shvatam da ljubavni romani to imaju, ali posle pisanja o Božiću jednostavno se ne može pisati o klitorisu glavne junakinje. To mi je zasmetalo u više navrata, ali knjiga je tako napisana!

KORICE:

Korice su simpatične, u duhu su przanika, i sasvim opisuju radnju romana. Čista petica. 

OMILJENI DEO:

„Ti bi sugurno rekla da je prerano za takve osećaje. Pitala bi me kako mogu biti toliko siguran u njih. Ali neke stvari nemjerljive su vremenom. Pitaj me za jedan sat. Pitaj me za jedan mjesec. Pitaj za godinu, desetljeće, na samrti. Moja ljubav nadživjet će svaki kalendar, uru, zvonjavu svakog zvona koje će ikada biti izliveno.“

OPŠTI UTISAK:

Da nema gore ponutih delova koji mi se nisu svideli, knjiga je bi dobila čistu peticu, jer opušta, laka je za čitanje, i u mislima te vodi u daleku Englesku. Ko voli istorijske ljubavne priče, samo napred. Preporuka za pisanje Lise Klejpas.

OCENA:  3 / 5

RECENZIJA: Tamara Popov - "Teško te zaboravljam"

Nema ništa bolje nego započeti Novu godinu sa čitanjem romana svoje drage koleginice, još ako je taj roman njen prvenac, gde ćeš veće sreće. Čitanje u 2019. godini započeo sam sa romanom „Teško te zaboravljam“ autorke Tamare Popov. 

Tamarine tekstove i kratke priče imao sam priliku da čitam i na njenom blogu „Accordint to Tam“ i to mi je bilo dovoljno da bez pročitanog sinopsisa, pogledanih korica ili nekih dodatnih informacija naručim knjigu.  Jeste da sam morao čekati drugi tiraž, ali o toj priči neki drugi put. 

Izdavač: Autorsko izdanje, 2018.

Ovo je priča o ljubavi, o životu i o borbi. Onoj koju vodimo sami sa sobom. Volela je Petra. I otišla od njega. Volela je Ognjena. A Petar se vratio. Čitavog života Simona trči iz starog života u novi, iz sadašnjosti u prošlost, sve vreme na duši noseći teret greške koju sebi ne može da oprosti.

UTISCI:

Prvi utisak koji sam imao nakon pročitane knjige, a koji sam poslao i Tamari bio je: „Mrzim te zbog svega što si uradila Simoni u romanu“.  Nakon toga sam pustio da prođe nekoliko dana da bi se utisci slegli i da bih mogao napisati objektivnu recenziju. 

Nakon pročitanih nekoliko redova priča vam se uvuče pod kožu i jednostavno ne možete da ostavite roman dok ga ne pročitate u celini ili makar ono čuveno – „Ajd’ samo još jednu stranu“. 

Priča je o večitoj potrazi za srećnim životom i ljubavi, ali i o odlukama koje moramo da donesemo u životu – pa makar one bile i pogrešne. 

Sve i jedan lik u romanu „Teško te zaboravljam“ morate voleti, naravno svi oni imaju svoje dobre i loše strane, ali za sve postupke postoji opravdanje, nijedan lik ovde nije napisan eto samo da bi popunio prostor. 

Vidim da se još uvek na internetu ne mogu naći opšrinije recenzije, pa tako neću ni ja da uništavam tu čar čitanja, da ne znate šta da očekujete na sledećoj stranici. 

Ono što mogu da kažem jeste da sam dva puta bio prisiljen da ostavim knjigu jer su mi oči toliko zasuzile da nisam mogao da čitam dalje, a obrt na kraju knjige sam čitao sa otvorenim ustima od šoka. Mislim da sam vam sve rekao!

ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:

Toga ovde nema. Ako sad hoću baš da cepidlačim, eto rekao bih da bi bilo lepo da su ostali likovi dobili malo više pažnje na kraju, jeste da se naslutiti šta je bilo sa njima, ali ja to ipak volim napisano - crno na belo!

KORICE:

Kada pročitate priču koja se nalazi unutar korica, najmanje vas zanima kako korice izgledaju. Korice izgledaju sasvim obično, sa klasičnim slovima, ali to ih opet na neki način izdvaja od ostalih. Jer nekada manje daje upravo više. 

OMILJENI DEO:

„Šta si poželeo sinoć? Kad je zvezda pala?“

„Da se vreme vrati na dan kad sam te prvi put poljubio. Ali ne može, Klinjo. Ne može se vreme vraćati.“

OPŠTI UTISAK:

Ovde bih samo rekao - Ako još uvek niste nabavili svoj primerak romana "Teško te zaboravljam", uradite to odmah!

OCENA: 5 / 5