Monday, January 7, 2019

RECENZIJA: Lisa Klejpas - "Na božićno jutro"

Na samom početku, iskoristio bih priliku i pravoslavnim vernicima poručio - Hristos se rodi. Srećan Božić. Knjigu za čiju sam se recenziju odlučio čuvao sam baš za ovu božićnu priliku. U pitanju je knjiga Lise Klejpas pod nazivom „Na božićno jutro“.

Po prvi put se susrećem sa Lisinim delima, a kako sam video tokom istraživanja ona je autorka brojnih istorijskih ljubanih romana. Ovo izdanje ispred vas je od „Mozaik knjige“ iz Hrvatske, koja je prevela još nekoliko njenih romana. U Srbiji je do sada preveden samo jedan njen roman, u pitanju je „Na krilima leptira“ u Vulkan izdavaštvu. 

Izdavač: Mozaik knjiga, 2015.

Rafe Bowman upravo je stigao iz Amerike kako bi se upoznao s Natalie, vrlo uglađenom i lijepom kćeri ledi i lorda Blandforda. Njegova klasična ljepota i isklesano tijelo nesumnjivo bi se dojmili te dvorske dame da nije njegovih šokantnih američkih navika i lošeg glasa koji ga prati. Rafe shvati da će prije negoli joj uopće počne udvarati, prvo morati naučiti pravila londonskog društva.

Međutim, čarolija Božića katkad djeluje posve neočekivano pa može i cinika pretvoriti u romantika te razbuktati strast čak i u najplahijim srcima. A kad se četiri prijateljice okušaju u spajanju osamljenih srdaca, nitko ne zna kako će to završiti…

UTISCI:
Moram priznati da nisam ljubitelj istorijskih romana. Ali budući da su praznici u toku, a praznični je i naslov, dao sam priliku ovo knjizi. Ako me pitate da li sam se pokajao, u jednu ruku jesam dok u drugu nisam.

Sama priča ima klasični ljubavni zaplet, on buntovnik i ženskaroš, ona siromašna rođaka i pratilja devojka sa kojom se buntovnik treba oženiti. Kompletna priča počinje jednim poljupcem koji je trebao samo da uznemiri Hanu (glavnu junakinju), ali eto desilo se praznično čudo, pa od tog trenutka Raf (glavni junak) nije mogao da izbaci Hanu iz glave. Zvuči vam poznato?

Ono što mi se sviđa jeste činjenica da Hana u romanu nije predstavljena kao vrhunska lepotica bez mane, čak je u par prilika rečeno da je Natalie, njena bogata rođaka po mnogo čemu bolja od nje, naravno, kada je u pitanju fizički izgled. 

Zaplet priče i razrada samog romana je čista opuštancija, u ovom delu se nisam pokajao što sam pročitao knjigu, jer opušta, vreme brže prolazi i ne razmišljane ni o čemu, sem o ljubavi, ljubavi i ljubavi. 

ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:
U romanu „Na božićno jutro“ koji se  plasira kao ljubavni roman, a ja sam više za to da se plasira kao lepa praznična, topla božićna priča, ima dosta opisa seksualnog odnosa. Shvatam da ljubavni romani to imaju, ali posle pisanja o Božiću jednostavno se ne može pisati o klitorisu glavne junakinje. To mi je zasmetalo u više navrata, ali knjiga je tako napisana!

KORICE:
Korice su simpatične, u duhu su przanika, i sasvim opisuju radnju romana. Čista petica. 

OMILJENI DEO:
„Ti bi sugurno rekla da je prerano za takve osećaje. Pitala bi me kako mogu biti toliko siguran u njih. Ali neke stvari nemjerljive su vremenom. Pitaj me za jedan sat. Pitaj me za jedan mjesec. Pitaj za godinu, desetljeće, na samrti. Moja ljubav nadživjet će svaki kalendar, uru, zvonjavu svakog zvona koje će ikada biti izliveno.“

OPŠTI UTISAK:
Da nema gore ponutih delova koji mi se nisu svideli, knjiga je bi dobila čistu peticu, jer opušta, laka je za čitanje, i u mislima te vodi u daleku Englesku. Ko voli istorijske ljubavne priče, samo napred. Preporuka za pisanje Lise Klejpas.

OCENA:  3 / 5

Sunday, January 6, 2019

RECENZIJA: Tamara Popov - "Teško te zaboravljam"

Nema ništa bolje nego započeti Novu godinu sa čitanjem romana svoje drage koleginice, još ako je taj roman njen prvenac, gde ćeš veće sreće. Čitanje u 2019. godini započeo sam sa romanom „Teško te zaboravljam“ autorke Tamare Popov. 

Tamarine tekstove i kratke priče imao sam priliku da čitam i na njenom blogu „Accordint to Tam“ i to mi je bilo dovoljno da bez pročitanog sinopsisa, pogledanih korica ili nekih dodatnih informacija naručim knjigu.  Jeste da sam morao čekati drugi tiraž, ali o toj priči neki drugi put. 

Izdavač: Autorsko izdanje, 2018.

Ovo je priča o ljubavi, o životu i o borbi. Onoj koju vodimo sami sa sobom. Volela je Petra. I otišla od njega. Volela je Ognjena. A Petar se vratio. Čitavog života Simona trči iz starog života u novi, iz sadašnjosti u prošlost, sve vreme na duši noseći teret greške koju sebi ne može da oprosti.


UTISCI:
Prvi utisak koji sam imao nakon pročitane knjige, a koji sam poslao i Tamari bio je: „Mrzim te zbog svega što si uradila Simoni u romanu“.  Nakon toga sam pustio da prođe nekoliko dana da bi se utisci slegli i da bih mogao napisati objektivnu recenziju. 

Nakon pročitanih nekoliko redova priča vam se uvuče pod kožu i jednostavno ne možete da ostavite roman dok ga ne pročitate u celini ili makar ono čuveno – „Ajd’ samo još jednu stranu“

Priča je o večitoj potrazi za srećnim životom i ljubavi, ali i o odlukama koje moramo da donesemo u životu – pa makar one bile i pogrešne. 

Sve i jedan lik u romanu „Teško te zaboravljam“ morate voleti, naravno svi oni imaju svoje dobre i loše strane, ali za sve postupke postoji opravdanje, nijedan lik ovde nije napisan eto samo da bi popunio prostor. 

Vidim da se još uvek na internetu ne mogu naći opšrinije recenzije, pa tako neću ni ja da uništavam tu čar čitanja, da ne znate šta da očekujete na sledećoj stranici. 

Ono što mogu da kažem jeste da sam dva puta bio prisiljen da ostavim knjigu jer su mi oči toliko zasuzile da nisam mogao da čitam dalje, a obrt na kraju knjige sam čitao sa otvorenim ustima od šoka. Mislim da sam vam sve rekao!

ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:
Toga ovde nema. Ako sad hoću baš da cepidlačim, eto rekao bih da bi bilo lepo da su ostali likovi dobili malo više pažnje na kraju, jeste da se naslutiti šta je bilo sa njima, ali ja to ipak volim napisano - crno na belo!

KORICE:
Kada pročitate priču koja se nalazi unutar korica, najmanje vas zanima kako korice izgledaju. Korice izgledaju sasvim obično, sa klasičnim slovima, ali to ih opet na neki način izdvaja od ostalih. Jer nekada manje daje upravo više. 

OMILJENI DEO:
„Šta si poželeo sinoć? Kad je zvezda pala?“
„Da se vreme vrati na dan kad sam te prvi put poljubio. Ali ne može, Klinjo. Ne može se vreme vraćati.“

OPŠTI UTISAK:
Ovde bih samo rekao - Ako još uvek niste nabavili svoj primerak romana "Teško te zaboravljam", uradite to odmah!

OCENA: 5 / 5

Sunday, January 14, 2018

RECENZIJA: Biljana Alavanja - "Marioneta"

Volim da kažem da je januar moj mesec. Početkom meseca mi je rođendan i knjige pljušte sa svih strana. Obožavam da se iznenadim dobijem naslovima. Jedan od poklona bila je i knjiga "Marioneta" Biljane Alavanje. Nakon pročitanog sinopsisa na pozadini knjige, pomislih da ovo nije knjiga koju bi kupio za sebe, ali pošto je knjiga bila sa manjim brojem stranica odlučio sam da joj pružim šansu. Susreo sam se sa istinitom priču o ženi koja prolazi kroz sve moguće vrste nasilja, a koja je napisana na sjajan način. Ovo je još jedan dokaz da sinopsis na knjizi i te kako treba da bude primamljiv.

Izdavač: Samo korak, 2017.

Dina je izložena svim oblicima porodičnog nasilja, koje se ne zaustavlja time što joj je dete oteto iz naručja već traje godinama kroz lažno ubeđivanje njenog deteta da je napušteno i zanemareno. U svom novom majčinstvu nailazi onaj podsticaj koji joj daje snagu da opstane uprkos svim jadima i golgoti. Majčinstvo je inspiriše i da sačuva dušu. Da sama postane ta duša. Da se žiška ljubavi raznese svim domovima koje su zanosvali njeni potomci. Dina ne proklinje one koji su se ogrešili o nju. Ne priziva osvetu. Ona svojom ljubavlju uspeva da menja ljude i da ih okuplja i zabližava. Svetli zraci njene duše su oni tanki konopčići koji bezvoljne opuštene lutke pokreće u razigrano koliko porodične ljubavi. 

UTISCI:
Ne pamtim kada sam pročitao knjigu u kojoj je glavni ženski lik ovoliko patio i prolazio kroz težak život. Posebno me pogodilo to što je priča rađena po istinitim događajima. Nekada je život jači od bilo koje fikcije. 

Dina je mlada i vredna devojka koja obožava svoje roditelje, braću i sestre i čiji se život zbog pogrešnih odluka njenog oca potpuno uništio. Krenuvši od trenutka kada je otac "pozajmio" stricu i stini jer oni nisu imali svoje dece, pa kada su čudom dobili dete on ju je ponovo vratio u porodicu. Porodično nasilje, čist primer kako ljubav pogrešnim koracima može da ode u potpuno drugom smeru. 

U ovom romanu vreduju se porodične vrednosti, ali nikako ravnopravnost polova, ako snajka ne rodi muško dete, odmah je rodila buduću kurvu. 

Ovde je i prisutno različitost staleža, jasno se vidi gde pripadaju imućni a gde pripadaju oni koji radeći moraju da zasluže parče hleba. I šta je čije pravo.  

Najužasniji čin u ovom romanu, pored svega što je Dina prošla, je silovanje. Neću da otkrivam ko je počinio taj gnusni čin, ako budete čitali biće vam jasno zbog čega. 

ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:
Stil pisanja je pitak i brz. Jedino što mi se nije svidelo u ovom romanu je brzo "letenje" sa teme na temu, u celoj priči provukle su se neke informacije za koje smatram da bi trebalo da im se posveti barem još koji red, ali izgleda da autorka nije takvog mišljenja.

KORICE:
Kada sam pročitao sinopsis knjige, nije mi se baš uklapale korice sa samom pričom, ali kada završiti sa čitanjem romana onda svaki delić dođe na svoje mesto. Lutka sa korica nosi posebnu priču u ovom delu. Korice su svedene, lepe, upravo kako i treba da budu za ovakvu vrstu priča. 

OMILJENI DEO:
"Tokom čitavog života tudila se da bude dobra ćerka, dobra sestra, dobra snaha, žena, baka... a da li sebi bila dobra? U igri ravnopravnosti zaista se ne za ko povlači konce, a ko je marioneta..."

OPŠTI UTISAK:
Kada sam pročitao ovaj roman trebalo mi je dosta vremena da se saberem. Jako potresna priča koju je Biljana savršeno pretočila u svoj prvenac. Sve u životu dolazi na svoje mesto, ili što bi se reklo u narodu "Ničija nije do zore gorela". 

OCENA: 5 / 5