Sa pričama za besanu noć "Besan" prvi put sam se susreo kada je zbirka izašla, u maju 2019. godine, međutim vođen onom ima vremena kupiću kasnije, došlo je do toga da nabavim knjigu sredinom januara. Bolje ikad nekog nikad, zar ne?
 |
| Izdavača: Slovensko slovo, 2019. |
Zbirka sadrži deset priča od deset različitih autora. Kada sam prvi put krenuo sa čitanjem pročitao sam prvu priču i krenuo sa drugom, međutim druga nije išla tako glatko, pa sam ostavio knjigu da odleži malo, misleći da treba da dođe vreme za nju, jer ja i strašne priče ne idemo baš najbolje.
Kod drugog čitanja nekako preguram ja drugu priču, kad ostale idu samo tako, lagano se čitaju. Dakle, već se da zaključiti koja mi se priča najmanje svidela u celoj zbirci.
Urednik ovog izdanja je, po meni, omašio posao, jer mi ove priče nikako ne idu zajedno. Dok su jedne priče savršeno razrađene, sa odličnim likovima, druge priče jedva na četiri strane i sve šturo napisano. Ne ide mi nikako jedno uz drugo. Možda to samo meni.
Knjiga je vizuelno veoma dobro urađena, od korica, veličine fonta, preloma. Kvalitetno je odrađena, nisam se pre susretao sa knjigama Izdavačke kuće "Slovensko slovo", ali verujem da su i ostala izdanja takva.
Kako to obično biva, red je i da dodelim neke titule. Priča zbog koje sam spavao sa upaljenim svetlom je "Motel Čvrsti snovi" autora Lazara Vukovića. Priča koja je najbolje napisana je "Dol" autora Milana Simića, dok je najbolje razrađena priča "Marija milosti puna" autora Igora Ristovskog. Priča koja mi se najmanja svidela je "Stakato" autora Vanje Vidovića.
Finalna ocena koju dodeljujem ovoj zbirci je jaka 4. Malo nedostaje do petice, a to je samo zbog velike razlike u pričama.
No comments:
Post a Comment