"Urban art" porodica se polako ali sigurno širi. Od ove godine Izdavačka kuća koja je u vlasništvu predivne Tamare Kučan bogatija je za jednog člana - u pitanju je Marjam Manteghi i njen roman "Ulica dobre sreće".
Gledajući jedan intervju koji je davala osetio sam kako Marjam širi pozitivnu energiju kroz svoju priču, i jednostavno sam poželeo da stupim u kontakt što sam i uradio, tako da je pred vama dragi čitaoci intervju sa predivnom Marjam. Žao mi je što zbog poslovnih obaveza nisam mogao da odem na ovogodišnji Sajam knjiga, ali Bože moj Sajam će biti tu i sledeće godine, a kako stvari stoje biće i Marjam i to sa novom knjigom što me izuzetno raduje.
U kom trenutku ste odlučili da želite da napišete knjigu o onome šta vam se dogodilo?
- Kad je bilo previše bolno, morala sam to nekako izbaciti iz sebe pa sam počela pisati. Tada nisam odlučila da napišem knjigu, već sam samo želela da pišem. Poslije kad sam nekim ljudima ispričala da pišem o onome što mi se deslo, oni su me ohrabrili da to treba da pretvorim u knjigu, što me je nateralo da počnem ozbiljnije misliti na pisanje knjige.
Koliko je dugo trajao proces pisanja knjige? Da li je bilo trenutaka kada ste želeli da odustanete?
- Otprilike 2 - 3 godine. Nisam nikad odustala ili mislila da odustanem, ali jesam pravila neke pauze dok nisam počela raditi sa urednikom. Tada smo napravili program kako da se knjiga završi.
"Ulica dobre sreće" prvo je objavljena na engleskom jeziku. Budući da Vam je to bila prva knjiga da li ste uspeli lako naći izdavača, budući da u Srbiji retko koja izdavačka kuća želi da stane iza mladog pisca koji želi da objavi svoju prvu knjigu.
- Mnogo je bilo lakše naći izdavača u Srbiji nego po Engleskom svijetu. Nikome više Balkan nije bio interesantan, a svi su mi rekli da imam previše tema u knjizi, i da je to teško za promovisenja. Naravno, Tamari to nije bio problem.
Vaš urednik nije želeo da knjiga nosi naziv "Ulica dobre sreće", međutim Vi ste insistirali na tom nazivu. Da li ima neki poseban razlog?
- Da, ulica Dobre sreće je ulica u kojoj sam rođena u Teheranu. Htijela sam da knjiga nosi taj naziv jer moja priča je tamo fizicki počela a psihički se nastavila.
Kako je došlo do toga, da Vaša knjiga bude objavljela u Izdavačkoj kući "Urban art" koju vodi fantastična Tamara Kučan?
- Tamaru Kučan sam nasla na youTube-u. Meni je najveća želja bila da knjiga bude obavljena na našem jeziku. U jednom momenatu sam htela da istražim “Kako izdati knjigu” na našem jeziku, pa sam na youtubeu našla Tamarin video. Odlučila sam da joj pošaljem rukopis i tako je sve počelo.
 |
| Sa Tamarom Kučan na štandu Izdavačke kuće "Urban art" |
Bili ste deo 62. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, kakve utiske nosite sa sajma?
- Meni je boravak u Beogradu i na Sajmu knjiga, kao i saradnja sa Tamarom i timom u Urban Arta jedno od najboljih iskustva u životu i još uvijek sam pod utiskom svega toga. Poštovanje prema književnosti i čitanju koju sam osjetila i iskusila je mene inspirisalo. Beograd kao grad i ljudi koji su me primili, saslušali i čitali samom uvek će biti u mom srcu. Jedva čekam da se vratim u grad gde se moj najveći san ostvario.
Živite u Torontu, ali obožavate Sarajevo u kojem ste već živeli, a sada vam se srcu privukao i Beograd. Pa da li možda u nekom skorijem vremenu imate želju ili nameru da se preselite ovde?
- Ako Bog da! Ali do tada dolaziću koliko mogu, jer mi je duša i srce je puno i nekako sijam dok sam na Balkanu - dok šetam Kalemegdanom i Knezom ili dok prolazim pored Begove džamije i pijem kafu na čarsiji.
Rekli ste da se niste razboleli verovatno ne biste napisali knjigu. Da li trenutno radite na nekoj novoj priči?
- Trenutno radim na drugoj knjizi. Tamara traži drugu knjigu za Sajam sledeće godine, a ja vredno radim na tome.
No comments:
Post a Comment