RECENZIJA: Vedrana Rudan - "Zašto psujem"

Znate onaj osećaj kada kupite preporučenu knjigu, jedva čekate da je pročitate, počnete sa čitanjem i shvatite - šta je ovo meni trebalo u životu. Upravo to mi se desilo sa knjigom "Zašto psujem" Vedrane Rudan. Uzeo sam knjigu koja je inače treće izdanje, ne znam po čemu je ova knjiga toliko popularna, ne bih mogao da izdvojim ni jednu jedinu celinu iz knjige za koju mogu reći da mi se svidela. Ali, ukusi su različiti.  

Izdavačka kuća: Laguna, 2015.

Vedrana Rudan psuje sočno i duhovito. Bez imao zadrške, otvoreno i pikantno. Uz neizostavnu žaoku, tako da joj je gotovo nemoguće u tome parirati. Ona psuje kao Katul, psuje gore nego Petronije Arbitar. Psuje kao Rable i Bukovski ujedno. Psuje kao Vlah, psuje kao Balkanac, kao luda i kao kočijaš. Ali pre svega ostalog, ona psuje kao dama. 

UTISCI:

Čekao sam da prođe dva-tri dana kada sam završio čitanje, ne bi li našao prigodne reči da napišem koliko mi je žao što sam potrošio ovo malo slobodnog vremena koje imam na ovu knjigu. Naravno niko me nije terao da je pročitam do kraja, ali ne volim knjigu ostaviti na pola, pa sam tako bukvalno terao sebe da pročitam do zadnje stranice, zato mi je i trebalo toliko da je pročitam. 

Shvatam da je ova knjiga kompilacija Vedraninih blogova, ali moglo se malo bolje napraviti selekcija. Budući da evo čist primer u prvom delu knjige "Zašto mrzim žene" u skoro svakoj priči napominjala svoju starost, svoju visinu i svoju težinu što mi je poprilično išlo na nerve. To je radila za svih pet celina koliko ima u knjizi, uhvati se za jednu temu i vrti je kroz sve priče što poprilično dosadi. 

Naravno možda je to drugačije kada su se ti blogovi čitali na određenu vremensku razliku, ali ovako sve zajedno skupljenu u jednu celinu nije baš najbolje odrađeno. 

Ne mogu da kažem da mi se baš nije ništa svidelo, ubode ona svojim sočnim i dvosmislenim psovkama tačno u metu i za to joj skidam kapu, ali jednostavno kao što sam rekao na samom početku, ne mogu ni jednu celinu da izdvojim kao najbolju, Vedrana krene dobro i onda ode u skroz drugom pravcu i pokvari celu zamisao. 

ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:

Ovaj deo bolje da promenim u deo "Ono što mi se svidelo". Evo izdvojiću još jednu stvar, a to je da nema cenzure, već u svojim pričama oplete punim imenom i prezimenom osobu na koju misli, tako su se u knjizi našli političari, pevačice i kraljevska porodica između. 

KORICE:

Nakon preporuka za ovu knjigu, zaista mi se svideo naslov a i same korice. Dosta su mi zanimljivije korice za srpsko izdanje od originalni koje su izdate u Hrvatskoj. 

OPŠTI UTISAK:

Vedrana Rudan ima veliku armiju fanova. Možda za njeno pisanje trebaš imati poseban smisao za humor ili način gledanja na svet oko tebe. Možda se jednostavno nisam uklopio u ceo njen svet sočnog psovanja. Tokom istraživanja videh da je izdala još nekoliko knjiga, ali i ovo je od mene previše. Jedan autor manje za čitanje!

OCENA: 2 / 5