Za knjigu Danijela Jovanovića „Severna kapija: Duhovi prošlosti“ slučajno sam saznao preko svoje koleginice Tamare i njenog portala „According to Tam“. Dovoljno da sam pročitao informacije: magija, veštice, slovenska mitologija da se zainteresujem. Nisam se pokajao što sam nabavio primerak knjige, čitajući ispisane redove, imao sam utisak da sam se vratio u neko bezbrižno doba u kojem je sve bilo lakše.
 |
| Izdavačka kuća: Vrane, 2016. |
Život trinaestogodišnje Suzane menja se iz korena kada dobije stipendiju jedne od najelitnijih škola u Evropi - "Severna kapija". Biće to put u mračnu avanturu kakvu nije mogla ni da nasluti. Vrlo brzo po dolasku, devojčica biva uvučena u tajne koje su zidine te škole čuvale vekovima. Misteriozne pojave progone nju i njene prijatelje i oni sve dublje ulaze u lavirint opasnosti i strave. Deca će saznati da ih je gotovo nemoguće zaustaviti. Suzana uz sve to, ulazi i u neku vrstu lične borbe koja će je zauvek promeniti.
UTISCI:
Prvo što mi je zapalo za oko tokom čitanja, jeste sam način pisanja. Autor se zaista potrudio da vas svakom rečenicom uvuče sve više i više među zidine Severne kapije. Iako roman govori o trinaestogodišnjoj deci i jednoj od njihovih prekretnica u životu – odlasku od roditelja zbog školovanja (a na sve to dodajte i magična slovneska mitska bića), ovo delo mogu da čitaju svi uzrasti.
Velika sam pristalica knjiga koja obrađuju „magične teme“, tako da sam prezadovoljan onim što je Danijel uradio. Susreti sa lesnikom, morom, vešticom, drekavcem kao i tumačenje simbolova i narodnih verovanja savršeno se uklopio u ovu predivnu priču koja već nakon nekoliko redova osvaja vaša srca.
U knjizi postoji nekoliko tipičnih zapleta koji jednostavno pripadaju ovakvom žanru knjige. Moram da priznam da sam se na par trenutaka iznenadio raspletima kako se knjiga primicala kraju, koje nisam očekivao. Na nekoliko stvari nisam dobio odgovor (ili mi je promakao) ali verujem da će se to otkriti u nekom od narednih nastavaka, budući da je ovo planirano kao serijal od četiri dela.
Što se tiče likova, Suzana je ta koja nosi knjigu na svojim leđima, ali ako mene pitate Lila je zakon. Ukoliko tražite objašnjenje, dovoljno je reći samo Lila, ako ni to nije dovoljno jasno, knjigu u šake i bacite se na čitanje, tada će vas biti sve jasnije!
Ono što pruža jedinstvenu notu ovom romanu su ilustracije Aleksandre Jevtović. Počevši od korica, svako novo poglavlje ima svoju ilustraciju koja jednostavno ostavlja bez daha.
ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:
Za ovu knjigu nemam zamerki. Sve je na svom mestu, sve se sklapa u jednu celinu koja vas uvlači u potpuno nepoznati svet, koji svakim pročitanim redom sve više upoznajete. Ali, (da uvek to postoji ali) ako bi baš cepidlačio jedina sitnica koju sam upamtio tokom knjige, a koja mi je malo zasmetala (ne previše) je plakanje. Mislim da je polovina likova barem jednom u knjizi pustila suzu (posebno u poslednjem delu knjige). Svo to plakanje je opravdano, ali eto to je detalj koji bih izdvojio da mi je na neki način „zasmetao“
 |
| Prvo izdanje knjige |
Prvo izdanje romana mi se ne dopada, ne mogu da kažem da je ružno, jer opet na neki svoj način objašnjava radnju romana, ali nimalo privlačno ne izgleda. Prvo izdanje romana je radilo Društvo za afirmaciju kulture "Presing" iz Mladenovca. Sa drugim izdanjem i koricama, u ilustraciji već pomenute genijalne Aleksadre, sve to izgleda mnogo bolje, baš onako kako to ova knjiga i zaslužuje.
OPŠTI UTISAK / OCENA:
Drugi deo serijala „Severna kapija: Glasovi u tami“ je izašao i jedva čekam ga se dokopam. Ukoliko želite da uživati u svakoj ispisanoj reči, ovo je prava knjiga za vas. Ogromna topla preporuka. Lepo piše na pozadini knjige: "Severnu kapiju" možda možete ispustiti iz ruku, ali ona neće vas", što je potpuno istinito. Kao što bi rekli u školi: „Odlično, sedi, petica velika kao vrata.“
OCENA: 5 / 5
No comments:
Post a Comment