1. Tvoj drugi po redu roman "Rekvijem za Adama" je pre nekoliko dana izašao u prodaju. Da li već dobijaš neke reakcije od čitaoca?
- Dobijam pretnje. Prete da će me ubiti zato što sam im poremetio bioritam. Ne mogu da ostave knjigu po celu noć. Odlaze neispavani na posao. Zapostavljaju obaveze, decu i partnere. Evo, dok pišem odgovor na ovo pitanje, stiže mi poruka od čitateljke. Kaže, dete je napravilo štetu dok je ona čitala knjigu. Ja sam kriv. Zanela se. Ako izuzmemo te pretnje, reakcije su za sada pozitivne, mada bih ja voleo da čujem i neku konstruktivnu kritiku.
2. Koliko je trajao rad na romanu i samo pisanje. Veliki je "razmak" između "Rekvijem za Adama" i tvog prvog romana "Surf na crvenom talasu"?
- Večno, čini mi se. Pauza je velika, ali nisam sedeo skrštenih ruku posle “Surfa”. Napisao sam dramu, “Marlon Monro” i za nju dobio nagradu na konkursu “Slobodan Stojanović”. Imao sam dve premijere u pozorištu, u Ateljeu 212 sa “Marlon Monro” i UK Vuk sa “Civilizacijom”. Objavljeno mi je desetak pripovedaka u zemlji i inostranstvu. Pisao sam za televiziju. U međuvremenu sam diplomirao na fakultetu, promenio osam stanova, šest poslova i dve države... Sve to vreme sam pisao “Rekvijem za Adama”. Nosio sam tu priču svuda sa sobom, pet godina! Osećao sam se kao Georgina iz “Radovana III” koja je 5 godina bila u drugom stanju.
3. Roman ima dosta likova, koji je tebi prirastao srcu i zbog čega?
- To je kao da roditelje pitate koje dete najviše vole. Sve ih volim i ponekad mi dođe da ih sve pobijem. Glavne likove do kraja priče potpuno iscedim i sa njima stvorim jaku emotivnu vezu. Sa sporednim likovima mi je mnogo lakše, zato što oni ostavljaju prostor za igru, za maštanje, za preterivanje. Oni su prostor za zaljubljivanje, jer za zaljubljivanje je potrebna doza nepoznavanja. Na primer, naročito mi je drag lik jedne lude babe, emotivno labilne dive, Vere Drejer. O njoj i njenoj ćoravoj mački bih mogao da napišem ceo roman.
4. Ko bi po tebi obavezno trebao da pročita tvoj roman, da li si tokom pisanja imao neku ciljnu grupu u vidu?
- Nema ciljne grupe u ozbiljnom bavljenju književnošću. Koja je ciljna grupa romana “Zločin i kazna” ili „Na Drini ćuprija“? Pisanje nije marketing, ja ne pišem reklame. Ja stvaram svetove i uspevam u tome jedino ako u tim svetovima ima mesta za svakog... Ko ume da ih pročita.
5. Šta bi čitaoci tvog dela trebali da znaju o Aleksandru Đuričiću Ešu? Opiši nam se u nekoliko rečenica.
- Trebalo bi da znaju da im neću podilaziti i da mi ne pada na pamet da pišem romane i trošim svoje vreme samo da bi se neko osećao bolje. Za to služe prijatelji, a ne pisci. Ne mislim da je zadatak umetnosti da nam stavlja ružičaste naočare, da nas uspavljuje dok napolju padaju bombe. Zadatak umetnosti je da provocira. To je i moj zadatak kao pisca.
 |
| Sve o romanu i kako ga naručiti ---> www.ash.rs |
No comments:
Post a Comment