RECENZIJA: Lele Pons - "Preživeti srednju školu"

Kada sam prvi put čuo za vajn, skontao sam ludu plavušu koja se po svom ponašanju izdvajala od ostalih. Nakon malo istraživanja saznao sam da je to Lele Pons iz Venecuele. Recimo da je tada krenulo svakodnevno praćenje njenih vajnova. Bilo mi je veoma drago kada je objavila na instagramu da izdaje i knjigu, međutim znao sam da su šanse praktično ravne nuli da nekada pročitam tu knjigu. Ali, nikada ne reci nikad, sasvim slučajno pred Sajam na Vulkanu shvatim da su preveli njenu knjigu. To je jednostavno bio znak da je moram kupiti, a pogotovo jer je ko-autor knjige Melisa de la Kruz, zbog koje svako malo kukam što niko ne prevodi njene romane!

Izdavač: YA Vulkan, 2017.

Lele je potpuno neprilagođena u novoj srednjoj školi, sve dok preko noći ne postane senzacija na Vajnu. Ova budalasta i beskrajno duhovita devojka, koja izgleda kao barbika, moraće da se suoči sa sasvim novim izazovima – neprestana drama, nemilosrdne klike, neočekivana internet slava – a da pritom ne razočara roditelje i zadrži dobre ocene.

UTISCI

Početak knjige je blago rečeno užasan, jer na nekin čudan način previše hvali sebe što mi nikako ne ide uz nju, tj. to je utisak koji sam stekao o njoj tokom ovih nekoliko godina koliko je pratim. Ali kada je priča započela svoj tempo sve je otišlo u drugom smeru - pozitivnom naravno. 

Mora se napomenutu da je knjiga inspirisana Leleinim životom i njenim vajnovima, ali da je priča izmišljena, da ovo nisu memoari, već kako to dve autorke nazivaju "fiktivnim memoari". 

Shvatio sam da sam njen pravi fan onog trenutka kada sam završio čitanje knjige i shvatio da svaki vajn koji je opisala kako je nastao, ja taj vajn odlično znam. Bravo za mene! Bravo za Lele!

Ono što mi je posebno drago, šta ću emotivan sam, jeste što je u priču ubačen i ljubavni deo. Ono što je još bolje jeste što je ta ljubavna priča veoma realno predstavljena i sa još realnijim krajem. Čisto da se vidi da nigde ne cvetaju ruže i da sve nije roza boje. 

ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:

Knjiga nosi naziv "Preživeti srednju školu" i govori o devojci koju svi odbacuju jer je pomalo "čudna". Ta cela priča pada u stranu kada Lele postane popularna na vajnu. Ali ono što je loše u svemu tome jeste da sam mislio da će dati neki savet kako preći preko toga da e drugi odbacuju jer si dragčiji, ali izgleda da je jedini način popularnost. Ali šta je sa onim koji nemaju način da postanu popularni ili to jednostavno ne žele. Možda je knjiga i tu temu trebala da pokrije, a možda ja imam previše očekivanja za knjigu koja je verovatno za cilj imala da se proda u što većem tiražu. 

KORICE:

Definitivno korice originala. Verzija za naše tržište nije nimalo privlačna, niti u stilu Lele Pons. Ali šta je tu je. Lepo kažu bolje išta nego ništa. 

OPŠTI UTISAK:

Zadovoljan sam. Imao sam malo veća očekivanja (ni sam ne znam zbog čega) ali svakako pročitani deo me je osvojio. Kao što sam napomenuo ima delova koji mi se nisu svideli, ali koja to knjiga nema. Ko voli vajn, ko voli Lele, svakako neka pročita ovu knjigu.   

OCENA: 4 / 5

RECENZIJA: Luka Raco - "Portret slikan rečima"

"Zorannah, ti li si?" to sam prvo pomislio kada sam pročitao da Luka Raco izdaje knjigu. Ne znam zašto ali te lifestyle knjige mi idu na nerve i ne volim ih uopšte. Imam jednu takvu u svojoj kolekciji (koju sam dobio na poklon) i ne znam da li ću je ikada pročitati, možda nateram sebe u jednom periodu. Inače samo da napomenem ako me je neko pogrešno razmeo, Luka ne deli savete i ne soli pamet kako da živite svoj život, već je na stranicama knjige ispisao svoj život. Planirao sam da preskočim "Portret slikan rečima" iako mi je Luka Raco jedan od dražih glumaca mlađe generacije, ali ona se nekim čudom ipak pronašla mesto u mojoj ličnoj biblioteci. 

Izdavačka kuća: Vulkan, 2017.

Šta se dogodi kada se ugase kamere i kada jedan od najpopularnijih mladih glumaca današnjice ostane sam sa olovkom u ruci? Nastane knjiga u kojoj je osim ispisanih reči Luka Raco utisnuo životne boje, iskustva, emocije i uspomene. Na stranicama ispred vas saznaćete šta ga motiviše da istraje u najvećim životnim izazovima, zbog čega je ljubav važna, koji su njegovi životni prioriteti, čime se bavi u slobodno vreme i još mnogo toga.

UTISCI:

Odmah na početku želim da pohvalim Lukino stavljanje pravih vrednosti u prvi plan. Posvećenost roditeljiam i bakama i dekama je nešto što se danas retko sreće a pogotovo kod mlađih ljudi. 

U ovoj knjizi možete saznati šta Luka misli o sportu i vežbanju, možete otkriti da je zamalo postao profesionalni sportista ali ga je modeling i gluma u poslednjem trenu odvukla na svoju stranu. 

Raco objašnjava šta za njega znači ljubav, kakve devojke ga privlače i da li je nekada patio u ljubavi. Takođe možete proći kakav stil "fura" u poslednje vreme, ali i kakva ga sećanja vežu za Izrael. 

I odmah da vas tu zaustavim, vi koji mislite da je ovo reklama ili plaćen post, daleko bilo, nije, nego vam samo pokušavam na najlakši način objasniti šta vas očekuje na ovih 167 šarenih stranica. 

ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:

Tokom čitanja jasno se vidi da je knjiga namenjena mlađoj populaciji, tj. tinejdžerima koji su u većem delu i glavni fanovi ovog mladog glumca. Zamestalo mi je povremeno taj blagi način pisanja u kome je sve pink, sve je savršeno. Ali dobro moje tinejdž vreme je prošlo pre par godina, tako da je ovo do mene.

KORICE

Korice same po sebi su simpatične na prvi pogled. Svi ti detalji jasno potpisuju sadržaj koji se može naći unutra. Ono što moram da pohvalim jesu dizajn stranica i ilustracije u knjizi. Svaka je na svom mestu tačno gde treba da bude, vidi se da se dosta radilo na ovom izdanju barem što se ilustracija i fotografija tiče. 

OPŠTI UTISAK:

Između nas dvojice razlika u godinama je mala, samo je godinu i mesec dana stariji od mene, (hoću da kažem da je jako mlad) a već je uradio toliko toga u životu. Luki je ova knjiga super potez u karijeri, što pokušava i na ovaj način da se približi armiji fanova. Šta drugo reći nego Luka srećno sa budućim projektima. 

OCENA: 4 / 5

RECENZIJA: Nafisa Hadži - "Molitva moje majke"

Krenuću od detalja da ne znam kako imam primerak ove knjige u svojoj kolekciji, ali drago mi je da je tako. Privukla mi je pažnju i preporuka Haleda Hoseinija na koricama, ali to nije presudan znak da će mi se knjiga svideti. „Molitva moje majke“ je roman koji sam tri puta čitao iznova budući da sutradan kada želim da nastavim sa čitanjem ja se uopšte nisam sećao šta sam prethodno pročitao. Na korak sam bio da odustanem od čitanja knjige, ali time bi napravio veliku grešku.

Izdavačka kuća: Vulkan, 2013.

Svojevoljna i inteligentna Saira Kader, mlada Amerikanka indo-pakistanskog porekla, još od detinjstva krši granice između porodične tradicije i želje za nezavisnošću.

Vođena slobodnim duhom i buntovnom prirodom, Saira odbacuje stege tradicionalnih ideja o porodici, dužnostima, obavezama i sudbini, odlučivši da postane novinarka i da osvoji čitav svet.

Pet godina kasnije, doživljava ličnu tragediju koja iz korena menja njen život. Žena koja je dotad putovala širom sveta kako bi razotkrila detalje iz tuđih života, sada mora da se uhvati u koštac sa vlastitim istinama. Na putu samospoznaje, pribežište pronalazi u životnim pričama svojih roditelja i predaka. Dok korak po korak razotkriva nadu, bol, radost i strast koji su oblikovali njihove živote, Saira se suočava sa istinom koju ranije nije želela da prizna – da izbori koje pravimo nisu uvek u našim rukama i da vera nije samo stvar intelektualnog opredeljenja.

UTISCI:

Pored toga što sam imao pravu „borbu“ sa čitanjem ovog romana (barem sa prvim stranicama), početak mi se nimalo nije svideo, bio je sav nekako blah, ali nisam želeo da odustanem (jako sam tvrdoglav). 

Kako se priča odvijala tako sam sve više zalazio u suštinu onoga što je Nafisa želela da kaže u ovoj knjizi.  Znatiželja može da nas odvede do dalekih granica. Saira od malena je volela da ruši granice porodičnih tradicija i verovanja. Na samom početku otkriva "tajne" koje su ne mogu da kažem sakrivene, već porodične priče o kojima se jednostavno ne priča (a verujem da ih svaka porodica ima). Tvrdim da je i odatle krenula njena želja da se bavi žurnalistikom. 

Svi znamo da je indo-pakistanski svet poznat po strogim običajima i porodičnim vrednostima. Upravo zbog toga me je moram priznati iznenadilo što se u ovoj knjizi na jedan mali, ali značajan način obrađuje i tema homoseksualnosti. 

Kroz knjigu je provučen i 11. septembar 2001. godine i ovde se po prvi put susrećem sa posledicama koji muslimanski svet doživljava zbog tog terorističkog napada, a što se i te kako odražava da jednog od glavnih likova. 

ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:

Pored sporog i nezanimljivog početka, ne sviđa mi se prevod romana. Originalni naziv „The writing on my forehead“ je mnogo bolji i vernije ide uz priču. Da se ne lažemo naziv „Molitva moje majke“ svakako objašnjava kompletnu radnju (kada pročitate znaćete o čemu govorim), ali sam i dalje za originalni naziv. 

KORICE:

Nemam puno toga da kažem o koricama. Dizajn nije menjan, kako u originalu stoji, tako je i kod nas, a kako vidim tako je i na svim jezicima na kojima je roman preveden. Dočarava jedan deo romana. Korice nisu nešto specijalno, deluju sasvim pristojno.  

OMILJENI CITAT:

„Ovaj život je tako kratak da je besmisleno da istrajavamo u svom besu i da nekome nešto prebacujemo...“

OPŠTI UTISAK:

Iako početak nije obećavao što sam napomenuo više puta tokom recenzije, bilo je pojedinih delova koji su me načisto iznenadili i koje nisam očekivao. Tokom čitanja odlučio sam da ocena bude 4, međutim sami kraj romana me je toliko iznenandio da jednostavno ne mogu a da ne dam ocenu 5, jeste klimava petica i više vuče ka četvorci, ali je ipak petica.

OCENA:  5 / 5

RECENZIJA: Kolin Falkoner - "Anastazija"

Ovo nije knjiga koju bi kupio za sebe, ni po čemu me nije privukla,  dobio sam je za rođendan, pa sam ujedno odlučio i da joj pružim priliku. Budući da se ranije nisam susretao sa delima Kolina Faklonera, malo sam proguglao da pročitam ustiske o samoj knjizi. Komentari su podeljeni, dok se jednima knjiga dopala i stavljaju je kao romantičnu priču, drugi žale novca što su dali na njenu kupovinu. Takvi komentari su samo dodatno ajde da kažem probudili želju da pročitam roman i dam svoje mišljenje.

Izdavačka kuća: Vulkan, 2013. 

Ruskinja Anstazija Romanova neodoljivo podseća na istoimenu princezu, za koju se pričalo da je nekako uspela da preživi užase kojima su revolucionari podvrgli njenu porodicu. Sudbina najmlađe careve kćeri postala je jedna od najvećih misterija svog vremena.

UTISCI:

Iznenadilo me je što je knjiga pisana iz dva ugla, i to u prvom licu. Glave su bile podeljene na glavni lik Anastazije ili lik Majkla, novinara koji je na samom početku knjige spasio Anastaziju i jelte kako to obično biva zaljubio se u nju.  Priča je podeljena u četiri etape tokom različitih godina. Ako moram da dam odluku koja mi se etapa najviše dopala, to bi bio svakako prvi deo, samo upoznavanje i zaljubljivanje (šta ću romantična sam duša).

Anastazija nije tipična glavna junakinja koja plače nad svojom sudbinom, i više puta me tokom čitanja me je iznenadila svojim odlukama, pa je birala novac umesto ljubavi, a za nju se veže i ubistvo.  

Autor nas kroz priču upoznaje sa Šangajom, Nju Jorkom, Londonom i Sverdlovskom. Sve pozvale za opise mesta, ali i opise društvenog života tog perioda. U završnom delu knjige dosta pažnje je posvećeno berzi i njenom krahu koji je završio sa mnogim životima. 

Priča o dinastiji Romanov me je posebno zainteresovala, mada ovde nije toliko zastupljena koliko mi se činilo nakon što sam pročitao sinopsis knjige.

OMILJENI CITAT IZ KNJIGE:

„Svako želi princezu u svom životu, a ja sam nakratko imao svoju. Na kraju, ne znam jel to ispalo dobro ili loše.“ 

ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:

Na neki način ostalo je nedorečeno kako je Anastazija ostala bez pamćenja. U jednom delu kada vrši analize da bi pokušala da dokaže da je princeza pronalaze povrede glave, i moguće ožiljke od metka što nameće moguća dešavanja kako je zadobila amneziju, ali bi voleo da je barem jedan deo posvećen njenom životu pre nego što je izgubila pamćenje. Možda je pisac to hteo da ostavi da čitaoci zamisle kakva je ona zapravo bila.

KORICE:

Neka od izdanja na drugim jezicima

Dizajn korica nikakav utisak nije ostavio na mene. Klasika, čiji nisam neki preterani fan. Odlučio sam da pogledam kako su originalne korice izgledale, međutim ni tamo nisam našao ništa što mi se svidelo. Da stvar bude gora, i ostala izdanja knjige na drugim jezicima imaju nimalo privlačne korice. Izgleda da ova knjiga nije baš imala sreće barem što se korica tiče. 

OPŠTI UTISAK:

Nažalost moraću da se upišem u tabor onih kojima se ova knjiga nije svidela. Nisam preterano oduševljen. Kompletan utisak je čvrsta trojka. Ocena bi bila i manja da me kraj knjige nije potpuno iznenadio, jer nije nimalo tipičan za kraj ljubavnih romana. Ovu knjigu su najavili kao najlepšu ljubavnu priču ikada ispričanu – ali malo su se prevarili ili nisu čitali ostale ljubavne priče. 

OCENA: 3 / 5 

Recenzija: Pamela Redmond Satran - "Mlađa"

Biću iskren, jedini razlog zbog kojeg sam naručio ovu knjigu je tv serija koja je snimljena po ovoj knjizi. Znam da to nije baš dobro, i da film ili serija nikada ne može zameniti pisanu reč, što se potvrdilo i u ovom slučaju. Pamela Redmon Satran u romanu "Mlađa" (org. "Younger") stvorila je realnu priču koju žena prolazi nakon što svi "zaborave" na nju. 

Šta kažete da imate priliku da se vratite u svoje dvadesete, a da pritom zadržite mudrost i iskustvo koje ste u međuvremenu stekli?

Lajzi je veoma potreban novi početak. Kćerka joj je odrasla, a muž... pa on je napušta zbog druge. Vreme je da se Lajza vrati životu kog se odrekla zbog porodice - inspirativnom poslu i zabavi s prijateljima. Postoji samo jedan problem: čini se da su ostali zaboravili da pritisnu pauzu kad i ona, jer niko ne želi da zaposli samohranu majku koja je poslednji put radila pre petnaest godina.

Međutim, kada mladolikoj Lajzi priđe zgodni Džoš, verujući da je ona u dvadesetim kao i on, Lajzina drugarica Megi dolazi na sjajnu ideju - jednostavno se treba pretvarati da je tako. Uz malo Meginog doterivanja, Lajza ponovo postaje mlada ambiciozna devojka i bez problema dobija posao koji želi. Džoš se sve viđe zaljubljuje u nju, jer nijedna devojka njegovih godina nije tako kul, i pred njom se odjednom otvaraju mogućnosti da nadoknadi sve propušteno - i mnogo više od toga. Samo jedna od tih mogućnosti je da će biti uhvaćena u laži...

Veoma zabavna knjiga koja dosta drži pažnju, bar se činilo u mom slučaju. Ja sam već imao dodatno formirane likove gledajući seriju "Younger" (TV Land). Iako je knjiga izdata 2005. godine dosta toga se može još "primeniti" i nakon 10 godina, ako ne i sve.

Ne verujem u podelu knjiga, da neke knjige čitaju samo žene, dok su druge namenjene za muškarce. Iako je ovaj roman namenjen ženskoj populaciji, muški rod i te kako može da pronađe po koji koristan savet i pronađe se u redovima koje sjajno ispisuje Pamela Redmond Satran.

Mogu se pronaći i neke nelogičnosti u knjizi, oko Lajzinog zaposlenja, oko lažiranja godina, oko njenog rada u firmi, ali ako kroz prste pogledaju te sitnice, dobije se jedan zanimljiv, topao, što da ne i romantičan roman koji je vredan pažnje.

OCENA: 4 / 5

RECENZIJA: Gijom Muso - "Ako sutra ne postoji"

Sa romanima Gijoma Musoa sreo sam se pre nekoliko godina, kada sam nakon dosta pohvala njegovog rada odlučio da naručim roman koji ga je nekako i proslavio “Zato što te volim”. Već nakon nekoliko pročitanih strana potpuno sam se zaljubio u njegov način pisanja. Znao sam da moram pročitati sve što je dostupno od njega. Na moju sreću a verujem i na sreću mnogih drugih koji takođe vole dela ovog pretalentovanog francuskog pisca, izdavačka kuća “Vulkan” objavljuje redovno sve njegove romane.

Verujem da nisam jedini koji je negde na samom početku čitanja romana “Ako sutra ne postoji”  (org. Demain) pomislio da će se radnja odvijati kao što je bilo u filmovima „Kuća na jezeru“ (org. The lake house) ili „Vremeplov“ (org. Time machine), ali kako su stranice odmicale, ponovo sam se uverio da je Muso kralj svog zanata i uspeo je da me demantuje. Ali svakako jedina povezanost sa filmovima koje sam naveo je činjenica da od subine i onoga što ti je zapisano ne možeš da pobegneš.

Metju Šapiro je profesor filozofije na Kembridžu, on je još uvek je pod utiskom od stravične saobraćajne nesreće u kojoj je poginula njegova supruga Kejt, od tog trenutka on se u potpuno posvećuje svojoj četvorogodišnjoj kćerkici Emili. Jednom prilikom kupuje polovni lap – top nesvestan da će mu upravo on promeniti život.  Savim slučajno preko mejla stupa u kontakt sa Emom bivšom vlasnicom lap-topa. Posle zanimljivog dopisivanja, Metju odluči da je pozove na večeru. Dogovore datum i vreme sastanka, oboje se pojave u dogovoreno vreme u restoranu ali ipak se ne sreću. Razlog je „jednostavan“ oni ne žive u istim godinama. Ema je u 2010. godini dok se Metju nalazi u 2011. godini, a jedini način da stupe u kontakt jedno sa drugim je sada već čuveni lap-top koji je Metju kupio a koji je „bio“ u Eminom vlasništvu.

Ova jedinstvena situacija nateraće ih da poveruju u nešto što do sada nisu verovali da je moguće. U jednom trenutku on shvata da mu je pružena mogućnost da spreči nesreću svoje supruge, jer Ema „živi“ u 2010. godini i može na bilo koji način da spreči nesreću u kojoj je njegova voljena supruga izgubila život.

Ovo što mi se posebno sviđa u Musovim knjigama je činjenica da glavne junakinje nisu tipične devojke koje bi se povukle na prvoj prepreci i odustale od svog sna. Ema svakako nije takva, ona je čak u jednom trenutku odlučila da ne pomogne Metjuovoj ženi i tako pustiti je da umre, jer želi da ima srećnu porodicu kakvu imaju Metju i Kejt. Ali ubrzo shvata da situacija uopšte uopšte nije onakva kakvu je Metju predstavio, zbog čega se upušta u istraživanje i otkriva saznanja koje su joj sledila krv.

Koliko zaista možemo da znamo o osobi koju volimo? Kako da budemo sigurni da je ta osoba upravo onakva za kakvom se predstavlja? Ovaj roman i te kako odgovara na ovakva pitanja i daje do znanja da od onoga što ti je zapisano „tamo negde“ ne možeš da pobegneš iako pokušaš da učiniš nešto.

„Ako sutra ne postoji“ je još jedan u nizu pravih malih remek dela koja su izašla iz pera Gijoma Musoa, svakako malo beži od njegovih „Zato što te volim“, „Samo budi ovde“ i „Kako bih bez tebe“, ali velika preporuka za sve ljubitelje dobre i neizvesne knjige!

OCENA: 5 / 5