Kada sam pogledao spisak knjiga koje je Simonida Milojković napisala shvatio sam da sam ih pročitao skoro sve. Ne vidim razlog da roman "Žena" ne bude na spisku pročitanih. Ova knjiga je miljana ispred "Grabljivice", a nekih 10tak mesta iznad "Ljubav u doba kokaina".
Imam utisak da bi se ova priča mnogo bolje plasirala da ne stoji Simonidino ime na koricama. Po komentarima vidim da ljudi nisu baš naklonjeni njenim knjigama, iako su sve imali enormne tiraže. Ali ne može se svima ugoditi, zar ne?
 |
| Izdavač: Laguna, 2016. |
Spustila sam novih 50 evra na gomilu. Tri puta sam prebrojala: 5.550 evra. Još malo pa ću skupiti čitavih 7.000. Novac koji će mi promeniti život. Novac kojim ću kupiti sreću.
Kada je shvatila da ni za čim toliko ne žudi koliko za tim da se ostvari kao žena, Goca je brzo savladala prvi stepenik na putu ka ostvarenju sna: iz Valjeva je preko autobuskog praga zakoračila na beogradske pločnike i s torbicom u ruci i nešto para otpočela nov život.
Kada ju je noćni posao spojio s Draganom, poverovala je da je napokon našla onog pravog – muškarca koji ume da voli. Stekla je utočište: ispraćala je svog čoveka doručkom, dočekivala ga ručkom, ulepšavala se za njega, plaćala mu dugove. Sve dok stvarnost nije razrušila sve što je stvorila gradeći sebe kao ženu i suočila je sa rizikom da drama njene mladosti nikada neće biti razrešena.
Goca nije jedina žena koja je zbog ljubavi bila spremna da odustane od svojih snova, ali njena posebnost je toliko nesvakidašnja da će žrtva koju će morati da podnese biti preteška – čak i za jednu ženu.
UTISCI:
Simonidina "Žena" se čita jako pitko i brzo, to je ono što mi se sviđa kod njenog pisanja. Baš kao i prve njene knjige, za dva dana (ili manje) roman je pročitan, jer vas uvek vuče da pročitate još poneku stranicu.
Sama priča po sebi ima dovoljno dovoljno je "šokantna" za naše društvo. Priča je o transrodnoj osobi koja operacijom želi da promeni svoj život. Autorka je predstavila sadašnju Gocu i sve što joj se dešava, ali kako ide tok knjige upoznajemo i Josipa i sve njegove muke koje je morao da prolazi jer se rodio u pogrešnom telu.
Život nije nimalo lak, a u ovoj knjizi je posebno naglašeno da ne ide sve kako smo planirali. Da uvek jedna sitnica može da nam pokvari planove. Na koricama piše "Istinita priča", ali nigde se navodi neka posebna priča o tome kako je autorka došla do same priče, mislim da bi taj deo bio zanimljiv čitaocima, ili barem meni.
Posebno mi se dopada, jedna rečenica koju sam pročitao kada sam istraživao o ovom romanu, sa kojom se potpuno slažem, a to je: "Glavna junakinja se ne bori samo za ljubav, ona se bori za život".
ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:
Previše korišćenje vulgarnih reči smanjuju utisak o napisanoj situaciji. Pogotovo ako se u pisanom delu pominju deca. Moglo je to mnogo "lakše" da se napiše, pa bi utisak bio bolji. Opšte je poznata stvar da se u srpskoj književnosti i kinematografiji koriste vulgarne reči, ali sve to može u granici normale.
KORICE:
Za razliku od ostalih njenih romana, moram priznati da mi se korice "Žene" najviše dopadaju. Svedeno, jasno oslikavaju priču koja se dešava između korica. Sve pozhvale za autora - Nevenu Mišković.
OMILJENI DEO:
Moram priznati da sam u knjizi našao više rečinica koje su mi ostale u sećanju, izdvojiću jednu koju slobodno mogu da podvučem crvenim markerom i predstaviti je kao životni moto.
"Svi bi seks za jednu noć, ili povremeno, bez obaveza...Pa, kad je to ljubav postala obaveza?! Pa zar nije nešto najlepše na svetu voleti i biti voljen? Topiti se od sreće u nečijem zagrljaju..."
OPŠTI UTISAK:
Krajnji utisak se može opisati "Kako sam se nadala, dobro sam se udala". Nisam puno očekivao od priče, ali me je kupila već nakon nekoliko pročitanih poglavlja. Da li bih se ponovo vratio ovoj priči, zamislio bih se. Svakako pohvala Simonidi na izabranoj temi i mudima da se upusti u ovu pustolovinu.
OCENA: 4 / 5
No comments:
Post a Comment