RECENZIJA: Tamara Popov - "Teško te zaboravljam"

Nema ništa bolje nego započeti Novu godinu sa čitanjem romana svoje drage koleginice, još ako je taj roman njen prvenac, gde ćeš veće sreće. Čitanje u 2019. godini započeo sam sa romanom „Teško te zaboravljam“ autorke Tamare Popov. 

Tamarine tekstove i kratke priče imao sam priliku da čitam i na njenom blogu „Accordint to Tam“ i to mi je bilo dovoljno da bez pročitanog sinopsisa, pogledanih korica ili nekih dodatnih informacija naručim knjigu.  Jeste da sam morao čekati drugi tiraž, ali o toj priči neki drugi put. 

Izdavač: Autorsko izdanje, 2018.

Ovo je priča o ljubavi, o životu i o borbi. Onoj koju vodimo sami sa sobom. Volela je Petra. I otišla od njega. Volela je Ognjena. A Petar se vratio. Čitavog života Simona trči iz starog života u novi, iz sadašnjosti u prošlost, sve vreme na duši noseći teret greške koju sebi ne može da oprosti.

UTISCI:

Prvi utisak koji sam imao nakon pročitane knjige, a koji sam poslao i Tamari bio je: „Mrzim te zbog svega što si uradila Simoni u romanu“.  Nakon toga sam pustio da prođe nekoliko dana da bi se utisci slegli i da bih mogao napisati objektivnu recenziju. 

Nakon pročitanih nekoliko redova priča vam se uvuče pod kožu i jednostavno ne možete da ostavite roman dok ga ne pročitate u celini ili makar ono čuveno – „Ajd’ samo još jednu stranu“. 

Priča je o večitoj potrazi za srećnim životom i ljubavi, ali i o odlukama koje moramo da donesemo u životu – pa makar one bile i pogrešne. 

Sve i jedan lik u romanu „Teško te zaboravljam“ morate voleti, naravno svi oni imaju svoje dobre i loše strane, ali za sve postupke postoji opravdanje, nijedan lik ovde nije napisan eto samo da bi popunio prostor. 

Vidim da se još uvek na internetu ne mogu naći opšrinije recenzije, pa tako neću ni ja da uništavam tu čar čitanja, da ne znate šta da očekujete na sledećoj stranici. 

Ono što mogu da kažem jeste da sam dva puta bio prisiljen da ostavim knjigu jer su mi oči toliko zasuzile da nisam mogao da čitam dalje, a obrt na kraju knjige sam čitao sa otvorenim ustima od šoka. Mislim da sam vam sve rekao!

ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:

Toga ovde nema. Ako sad hoću baš da cepidlačim, eto rekao bih da bi bilo lepo da su ostali likovi dobili malo više pažnje na kraju, jeste da se naslutiti šta je bilo sa njima, ali ja to ipak volim napisano - crno na belo!

KORICE:

Kada pročitate priču koja se nalazi unutar korica, najmanje vas zanima kako korice izgledaju. Korice izgledaju sasvim obično, sa klasičnim slovima, ali to ih opet na neki način izdvaja od ostalih. Jer nekada manje daje upravo više. 

OMILJENI DEO:

„Šta si poželeo sinoć? Kad je zvezda pala?“

„Da se vreme vrati na dan kad sam te prvi put poljubio. Ali ne može, Klinjo. Ne može se vreme vraćati.“

OPŠTI UTISAK:

Ovde bih samo rekao - Ako još uvek niste nabavili svoj primerak romana "Teško te zaboravljam", uradite to odmah!

OCENA: 5 / 5